сраспѧ́тисѧ

сраспѧ́тисѧ [сраспятися]

СЦРЯ ‹сраспина́тися› ‹на́юся›, ‹на́ешися›; ‹сраспя́тися›, гл. воз. Церк. ▸ Распинаться вмѣстѣ съ кѣмъ либо. ◂ Сраспинахся тебѣ вчера, Христе. Канонъ Пасхи. Якоже Апостоли Христу сраспинаеми и соумерщвляеми. Акты Ист. I. 376. Возделѣлъ еси ‹....› сраспятися разумомъ, крестомъ тебе ради пострадавшему. Мин. мѣс. Янв. 20.

Фл ‹С(о)распинатися›, ‹с(о)распятися›. Совр. нет. ▸ Распинаться вместе с кем-л. ◂ Мин. Янв., 20.

САР-1 ‹Сразпина́юся›, ешися, пя́хся, пну́ся, пина́тися, пя́тися. гл. возвр. Сл. *
Состражду кому.
‹Сраспинахся тебѣ вчера›. Кан. пасх.
‹Сразпя́тися Христу›. Сл. * Отречься отъ міра для спасенія души.
‹Христови сраспяхся›. Галат. II. 19.
→САР-1 т.4, с.814

чс 5 МнК=1 ТрП=3

gr сраспя́тися: V,pf,intr,med; inf