срѧ́ща

срѧ́ща [сряща]


od встреча


Дч* сущ. встреча (Прол. дек. 31).


Дч* ‹срѧ́щъ› сущ. (греч. σύμπτωμα) — нападение; припадок; случай, несчастье, зараза. ѿ ве́щи во тмѣ̀ преходѧ́щїѧ, ѿ срѧ́ща и҆ бѣ́са полꙋ́деннагѡ (Пс. 90, 6).


Фл ‹Сряща›, ‹среща›. Совр. нет. ▸ Встреча; судьба; несчастье. ◂ Супр., 217, 19. Изб. 1073 г., л. 109.


чс 13 ВЗ=2 Час=2 МнП=2 МнК=2 ТрП=1 Трб=1 СлП=1


gr срѣ́сти: V,pf,tran;

См| срѣ́тъ срѣ́сти