сꙋ́ша

сꙋ́ша [суша]

od суша, земля, 2. засуха

Сд 1. суша, земля, ξηρά: да собере́тсѧ вода̀, ꙗ҆́же под̾ небесе́мъ, въ собра́нїе є҆ди́но, и҆ да ꙗ҆ви́тсѧ сꙋ́ша пусть соберется вода, которая под небом, в одно собрание, и пусть явится суша (Быт 1,9); 2. засуха, αύχμός: ѡ҆дожде́нїемъ дх҃о́внымъ всю̀ подсо́лнечнꙋю напои́сте (а҆пⷵли), сꙋ́шꙋ ѿгна́вше многобо́жїѧ дождем духовным вы (апостолы) напоили всю землю, прогнав засуху многобожия (ТП чт 5 трипесн 1, 4–3).

Дч* (αὐχμός) засуха.

Алекс ‹су́ша›, не мокрое мѣсто, земля. Псал: 65. 6. и 94. 5. Мат: 23. 15.

САР-1 ‹Су́ша›, ши. с. ж. Сл.
Земля непокрытая водою.
‹Собрася вода въ собранія своя, и явися суша›. Быт. I. 9.
→САР-1 т.5, с.976

чс 30 ВЗ=5 МнП=8 МнК=8 ТрП=4

gr су́ша: S,f,inan; sg,nom