снѧ́ти

снѧ́ти [сняти]

САР-1 ‹Сне́млю›, млеши, съя́хъ, съиму́, съя́ти. Сл. гл. д.
1) Беру, достаю съ высоты.
‹Снемъ его обвитъ плащаницею›. Мар. XV. 46.
2) Скидаю платье, раздѣваюсь.
‹Свидѣтеліе снемше ризы своя, положиша при ногу юноши нарицаемаго Савла›. Дѣян. VII. 58.
→САР-1 т.2, с.1005

ГлтНЗ (καθελεῖν, detrahere) – снять. Мк 15:36 прїи́детъ и҆лїа̀ снѧ́ти є҆го̀.

чс 7 ЕВ=1 ЕВБ=1 ТрП=1

gr сня́ти: V,pf,tran; inf

См| сне́мъ