стрѣла̀

стрѣла̀ [стрела]

od ‹Стрѣла› стрела, луч

Алекс ‹стрѣла̀›, индѣ пріемлется, за всегубительство или моровую язву. Псал: 7. 14. и Псал: 90. 5. Иногда же значитъ гладъ. Іез: 5. 16. Послю стрѣлы глада на ня.

Алекс ‹стрѣлы божіи›, въ св: Писаніи полагаются вмѣсто молніи. 2 Цар: 32. 15.

ГлтНЗ (βέληος, jaculum) – стрела. Еф 6:16 въ не́мже возмо́жете всѧ̑ стрѣ́лы лꙋка́вагѡ разжжє́нныѧ ᲂу҆гаси́ти.

чс 37 ВЗ=6 Окт=1 МнП=1 МнО=2 МнК=9 ТрП=1 Мол=2 Проч=1

gr стрѣла́: S,f,inan; sg,nom