тꙋдѣ̀

тꙋдѣ̀ [туде]


od туда


Дч* ‹тꙋдѣ́› мест. туда.


САР-1 ‹Туда̀›, а по Сл. ‹Ту́дѣ›. нар. мѣста.
Въ то мѣсто, въ ту сторону.
‹Онъ туда пошелъ›.
‹Яко тудѣ ходяще минути›. Лук. XIX. 4.
→САР-1 т.6, с.316


чс 2 ЕВБ=1 Трб=1


gr тудѣ́: ADVPRO;