тꙋдѣ̀ [туде]
od туда
Дч* ‹тꙋдѣ́› мест. туда.
САР-1 ‹Туда̀›, а по Сл. ‹Ту́дѣ›. нар. мѣста. Въ то мѣсто, въ ту сторону. ‹Онъ туда пошелъ›. ‹Яко тудѣ ходяще минути›. Лук. XIX. 4.□ →САР-1 т.6, с.316
чс 2 ЕВБ=1 Трб=1
gr тудѣ́: ADVPRO;