є҆гѡ́въ

є҆гѡ́въ [егов]


od ‹Е҆гѡ́въ› его (он в родительном падеже)


СЦРЯ ‹его́въ› ‹а›, ‹о›, прит. Церк. ▸ Его. ◂ Аще же кто духа Христова не имать, сей нѣсть еговъ. Римл. VIII. 9.


ГлтНЗ (αὐτοῦ, ejus) – его. Рим 8:9 се́й нѣ́сть є҆гѡ́въ.


чс 2 АП=1 АПБ=1


gr егѡ́въ: A,poss; brev,sg,m,nom/acc