є҆гѡ́въ
є҆гѡ́въ [егов]
od ‹Е҆гѡ́въ› его (он в родительном падеже)
СЦРЯ ‹его́въ› ‹а›, ‹о›, прит. Церк. ▸ Его. ◂ Аще же кто духа Христова не имать, сей нѣсть еговъ. Римл. VIII. 9.□
ГлтНЗ (αὐτοῦ, ejus) – его. Рим 8:9□ се́й нѣ́сть є҆гѡ́въ.
чс 2 АП=1 АПБ=1
gr егѡ́въ: A,poss; brev,sg,m,nom/acc