ѡ҆бсѣде́нїе
ѡ҆бсѣде́нїе [обседение]
od ‹О҆бсѣде́нїе› осада
СЦРЯ ‹обсѣде́ніе› ‹я›, с. ср. Церк. ▸ Держаніе въ осадѣ; облежаніе. ◂ И во Іудеи будетъ обсѣденіе на Іерусалима. Захар. XII. 2.□
Фл ‹Обседание›, ‹обседение›. Совр. нет. ▸ Осада. ◂ Сир. 50, 4. Гр. Наз. XI в., 248.
чс 1
gr ѡбсѣде́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc