ѡ҆каѧ́нїе

ѡ҆каѧ́нїе [окаяние]

Фл ‹Окаяние›, ‹окаание›. Совр. нет. ▸ Горе, несчастье; убожество; подлость. ◂ Мар., Л. 11, 37–54. Панд. Ант. XI в., л. 308.

чс 1 АПБ=1

gr ѡкая́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc