ѿда́вшїй [отдавший]
ГлтНЗ ‹Ѿда́въ›, ‹-шїй› (ἀποδούς, qui reddidisset) – отдавший (отдав). Лк 4:20□ И҆ согнꙋ́въ кни́гꙋ, ѿда́въ слꙋзѣ̀, сѣ́де.
чс *
gr ѡтда́ти: V,pf,tran; °
См· ѿда́ти