ꙗ҆́дшїй

ꙗ҆́дшїй [ядший]


ГлтНЗ (φαγών, ἐσθίων, qui ederat; βεβρωκός, qui comederat) – евший. Мф 15:32□ ѿпꙋсти́ти и҆̀хъ не ꙗ҆́дшихъ не хощꙋ̀.


чс 1


gr я́сти: V,ipf,tran; :

См· ꙗ҆́мъ ꙗ҆до́мый ꙗ҆ды́й ꙗ҆́сти