бри́тисѧ

бри́тисѧ [бритися]


ГлтНЗ (ξυρᾶσθαι, se tоndеrе) – бриться. 1Кор 11:1 а҆́ще ли же сра́мъ женѣ̀ стри́щисѧ и҆лѝ бри́тисѧ, да покрыва́етсѧ.


чс 2 АП=1 АПБ=1


gr бри́тися: V,ipf,intr,med; inf