бри́тисѧ [бритися]
ГлтНЗ (ξυρᾶσθαι, se tоndеrе) – бриться. 1Кор 11:1□ а҆́ще ли же сра́мъ женѣ̀ стри́щисѧ и҆лѝ бри́тисѧ, да покрыва́етсѧ.
чс 2 АП=1 АПБ=1
gr бри́тися: V,ipf,intr,med; inf