бїе́ный [биеный]
ГлтНЗ ‹бїе́нъ, бїе́ный› (δαρήσεις, caedetur, caesus fui) – бит, битый. 2Кор 11:25□ три́щи па́лицами бїе́нъ бы́хъ.
чс *
gr би́ти: V,ipf,tran; °
См| би́ло би́ти бїю́щїй бїѧ́й