бїѧ́й [бияй]
ГлтНЗ (δέρων, caedens) – бьющий: наносящий удары. 1Кор 9:26□ та́кѡ подвиза́юсѧ, не ꙗ҆́кѡ воздꙋ́хъ бїѧ́й.
чс 8 ВЗ=3 АП=1 АПБ=1 ТрП=1 Проч=1
gr би́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom
См| би́ло би́ти бїе́ный бїю́щїй