глаго́лавый

глаго́лавый [глаголавый]


ГлтНЗ (λαλήσας, locutus, qui vocatur) – говоривший. Евр 1:1□ бг҃ъ гл҃авый (locutus).


чс 50 ВЗ=1 АПБ=2 МнП=7 МнС=2 МнК=15 ТрП=2 ТрЦ=3 Тип=1 Сол=1 ПрБ=1


gr глаго́лати: V,ipf,tran; partcp,praet,act,plen,sg,m,nom/acc

См· глаго́лати глаго́лѧй глаго́лемый глаго́лавшїй глаго́ланный