да́ждь

да́ждь [даждь]

Св , от да́ти (да́ти) — подай, дай. Даждь им Господи по делом их (Пс. 27, 4).

Фл ‹Даждь›³, пов. накл. гл. ‘дать’. Совр. нет. ▸ Дай. ◂ Син. пс., 71, 1. Остр., Ио., 4, 10.

чс 1277 ВЗ=49 ЕВ=16 АП=2 АПБ=1 ЕВБ=16 Час=16 Окт=118 МнП=27 МнО=19 МнС=12 МнК=218 ТрП=101 ТрЦ=35 Слж=30 Трб=50 СлП=52 Мол=40 Акф=6 Кан=11 Тип=8 Сол=2 ПрБ=4 Проч=35

gr да́ти: V,pf,tran; imper,sg,2p/3p

См| да́ти да́мъ да́нъ