жа́ло

жа́ло [жало]

od Орудие, служащее к уязвлению; печаль

Дч* нечто уязвляющее; печаль.

ГлтНЗ (κέντρον, aculeus) – жало. 1Кор 15:55 Гдѣ́ ти (твое), сме́рте, жа́ло; гдѣ́ ти, а҆́де, побѣ́да.

чс 51 АП=2 АПБ=2 Окт=9 МнО=4 МнС=1 МнК=3 ТрП=3 ТрЦ=10 Тип=2 Сол=1 ПрБ=3 Проч=3

gr жа́ло: S,n,inan; sg,nom/acc