жизнода́вецъ
жизнода́вецъ [жизнодавец]
od податель жизни
Св податель жизни.
Дч* ‹жи́знода́вецъ› (ζωοδότης) податель жизни.
СЦРЯ ‹жизнода́вецъ› ‹вца›, с. м. Церк. ▸ Дарующій жизнь. ◂ Три отроки въ пещи, Жизнодавче, Ангеломъ оросилъ еси. Ирм. гласъ 6, пѣснь 7.
Фл ‹Жизнодавец›, ‹жизно(по)датель›. Совр. нет. ▸ Тот, кто дает жизнь. ◂ Супр., 176, 18. Мин. 1096 г., Сент., 33.
САР-1 ‹Жизнода́вецъ›, вца. и ‹Жизнода́тель›, ля. с. м. Сл.
Податель жизни, виновникъ бытія чьего. Нзваніе сіе придается единому Богу.
‹Три отроки въ пещи, Жизнодавче, Ангеломъ оросилъ еси›. Ирмол. гласа VI. пѣснь 7.
→САР-1 т.2, с.1123
чс 47 Окт=9 МнП=2 МнО=4 МнК=8 ТрП=2 ТрЦ=13 Мол=1 Тип=1 ПрБ=1
gr жизнода́вецъ: S,m,anim; sg,nom