и҆́ноковъ [иноков]
Фл ‹Иноков›. Совр. нет. ▸ Прил. к ‘инок’. ◂ Микл.
Дерив Притяж. к и҆́нокъ
чс 5 МнС=1 МнК=1 Акф=1
gr и́нокъ: S,m,anim; pl,gen/acc
См| и҆́нокъ и҆́нока