и҆́ноковъ

и҆́ноковъ [иноков]


Фл ‹Иноков›. Совр. нет. ▸ Прил. к ‘инок’. ◂ Микл.


Дерив Притяж. к и҆́нокъ


чс 5 МнС=1 МнК=1 Акф=1


gr и́нокъ: S,m,anim; pl,gen/acc

См| и҆́нокъ и҆́нока