минꙋ́вшїй [минувший]
ГлтНЗ ‹Минꙋ́въ›, ‹Минꙋ́вшїй› (διαγενόμενος, intercedens; παρελθὼν, accedens) – минувший: прошедший. Мк 16:1□ минꙋ́вшей сꙋббѡ́тѣ.
чс *
gr мину́ти: V,pf,intr; °
См· минꙋ́ти