надѣ́ѧвшїйсѧ
надѣ́ѧвшїйсѧ [надеявшийся]
ГлтНЗ ‹Надѣ́ѧвсѧ›, ‹надѣ́ѧвшїйсѧ› (πεποιθώς, persuasam habens, fretus, confisus) – надеявшийся: уверенный, ободренный. Флп 1:6□ надѣ́ѧвсѧ на сїѐ и҆́стое (будучи уверен в том).
чс *
gr надѣ́ятися: V,ipf,intr,med; °