плю́нꙋвшїй [плюнувший]
ГлтНЗ ‹Плю́нꙋвъ›, ‹плю́нꙋвшїй› (ἐμπτύσας, qui inspuisset; πτύσας, qui spuisset) – плюнувший. Мф 27:30□ И҆ плю́нꙋвше (ἐμπτύσαντες) на́нь.
чс *
gr плю́нути: V,pf,intr; °
См· плю́нꙋти