по́стница

по́стница [постница]


Фл ‹Постница›. ▸ Женск. к ‘постник’; монахиня (совр. нет). ◂ Ен. 20 а 14. Ефр. Корм., л. 303.


САР-1 ‹По́стникъ›, ка. с. м. ‹По́стница›, цы. с. ж.
Хранящій постъ.
→САР-1 т.4, с.1013


Дерив Женск. к по́стникъ


чс 1 МнК=1


gr по́стница: S,f,anim; sg,nom