погаша́ти
погаша́ти [погашати]
СЦРЯ ‹погаша́ть› ‹ша́ю›, ‹ша́ешь›; ‹погаси́ть›, гл. д. 1) ▸ Потушать огонь. ◂ Погасить пожаръ. 2) * ▸ Утишать. ◂ Погасить страсти. 3) * ▸ Уменьшать, уничтожать. ◂ Погасить долги.
САР-1 ‹Погаша́ю›, ша́ешь, погаси́лъ, ша́ть, си́ть. гл. д.
1) Тоже что и ‹загашаю›.
‹Погасить пожаръ, пламя›.
→САР-1 т.2, с.26
чс 2 Тип=1 Проч=1
gr погаша́ти: V,ipf,tran; inf