пострꙋга́ти

пострꙋга́ти [постругати]

САР-1 ‹Построга́ть›, га́лъ, га́ю. ‹Постружи́ть›, жи́лъ, жу̀. гл. д. нед.
Строгать нѣсколько.
‹Да постружутъ извнутри домъ окрестъ›. Левит. XIV. 41.
→САР-1 т.5, с.904

чс *

gr поструга́ти: V,pf,tran; :