пострꙋга́ти
пострꙋга́ти [постругати]
САР-1 ‹Построга́ть›, га́лъ, га́ю. ‹Постружи́ть›, жи́лъ, жу̀. гл. д. нед.
Строгать нѣсколько.
‹Да постружутъ извнутри домъ окрестъ›. Левит. XIV. 41.□
→САР-1 т.5, с.904
чс *
gr поструга́ти: V,pf,tran; :
пострꙋга́ти [постругати]
САР-1 ‹Построга́ть›, га́лъ, га́ю. ‹Постружи́ть›, жи́лъ, жу̀. гл. д. нед.
Строгать нѣсколько.
‹Да постружутъ извнутри домъ окрестъ›. Левит. XIV. 41.□
→САР-1 т.5, с.904
чс *
gr поструга́ти: V,pf,tran; :