преподо́бнѡ

преподо́бнѡ [преподобно]


od ‹Преподо́бно› свято, праведно


Дч* ‹преподо́бно› свято, праведно (Сол. 2, 10).


СЦРЯ ‹преподо́бно› нар. Церк. ▸ Свято, праведно. ◂ Вы свидѣтели и Богъ, яко преподобно и праведно и непорочно вамъ вѣрующимъ быхомъ. Солун. II. 10.


Фл ‹Преподобне›, ‹преподобно›, нар. Совр. нет. ▸ Праведно; достойно. ◂ Супр., 47, 11. Сол. 2, 10.


чс 34 АПБ=1 Окт=4 МнК=19 ТрП=3 Тип=1


gr преподо́бнѡ: ADV;