пригвожде́нїе
пригвожде́нїе [пригвождение]
Фл ‹Пригвождение›. ▸ Действие по зн. гл. ‘пригвоздить’. ◂ Евх. 30 б 21.
САР-1 ‹Пригвожде́ніе›, нія. с. ср.
Прикрѣпленіе чего къ чему гвоздями.
→САР-1 т.2, с.30
чс 9 Окт=2 МнО=1 МнК=1 ТрП=1 СлП=1
gr пригвожде́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc