прокаже́нъ

прокаже́нъ [прокажен]

od страдающий проказой

Дч* страдающий проказой (Исх. 4, 6; Лев. 13, 44, 45).

чс 15 ВЗ=3 ЕВ=2 ЕВБ=2

gr прокаже́нный: A; brev,sg,m,nom/acc

См| прокаже́нный