свѣта́ти [светати]
od ‹Свѣта́ю› встаю на рассвете, встречаю рассвет
ГлтНЗ (ἐπιφώσκειν, succedere) – светать: наступать. Лк 23:54□ и҆ сꙋббѡ́та свѣта́ше (наступала).
чс *
gr свѣта́ти: V,ipf,intr; :