скра́нїѧ

скра́нїѧ [скрания]


Св висок. Аще дам сон очима моима… и покаой скраниама моима и веждома моима дремания (Пс. 131, 5) — не дам сна глазам моим, и векам моим дремания, и покоя вискам моим.


СЦРЯ ‹скра́нія› ‹и›, с. ж. Церк. ▸ Високъ. ◂ Водрузи колъ во скраніи его и пронзе до земли. Суд. IV. 21. Аще дамъ сонъ очима моима, и вѣждома моима дреманіе, и покой скраніяма моима. Псал. CXXXI. 4.


Фл ‹Скрания›. Совр. нет. ▸ Висок; щека. ◂ Ио. екз. Шест., 213.≈


чс *


gr скра́нія: S,f,inan; :

См| скра́нїй