сопримѣша́тисѧ

сопримѣша́тисѧ [сопримешатися]


Фл ‹С(о)примешати(ся)›, ‹с(о)примесити(ся)›. Совр. нет. ▸ Присоединять(ся); смешивать(ся). ◂ Мин. 1096 г., Сент., л. 35.


чс -

См. сопримѣси́тися:, спримѣша́тисѧ