ста́до

ста́до [стадо]

od стадо, 2. церковь Христова

Дч* сущ. (греч. ποίμνιον) стада́ — (ποίμνια) — стадо скота; перен. общество верующих, церковь Христова. Бѣ́ же тꙋ̀ при горѣ̀ ста́до свино́е ве́лїе пасо́мо (Марк. 5, 11). и҆ бꙋ́детъ є҆ди́но ста́до и҆ є҆ди́нъ па́стырь (Иоан. 10, 16).

ГлтНЗ (ἀγέλη, ποίμνη, ποίμνιον, grex) – стадо. Лк 8:33 и҆ ᲂу҆стреми́сѧ ста́до (ἀ.) по бре́гꙋ въ є҆́зеро. 1Пет 5:2 паси́те є҆́же въ ва́съ ста́до бж҃їе.

чс 740 ВЗ=9 ЕВ=10 АП=2 АПБ=2 ЕВБ=12 Окт=42 МнП=30 МнО=13 МнС=13 МнК=288 ТрП=13 ТрЦ=5 Слж=1 Трб=4 СлП=2 Мол=24 Акф=13 Тип=16 Сол=7 ПрБ=2 Проч=3

gr ста́до: S,n,inan; sg,nom/acc