сѣ́веръ
сѣ́веръ [север]
od север, сторона холодных ветров, зимней вьюги и ночного мрака
Дч* север, сторона света.
ГлтНЗ (βοῤῥᾶς = βορέας, boreas) – север. Лк 13:29□ И҆ прїи́дꙋтъ ѿ востѡ́къ и҆ за̑падъ и҆ сѣ́вера.
чс 67 ВЗ=20 МнП=1 МнО=1 МнК=17 Трб=5 СлП=1 Проч=1
gr сѣ́веръ: S,m,inan; sg,nom/acc
См· севе́ръ