сꙋди́лище
сꙋди́лище [судилище]
Алекс ‹судилище›, судъ, или судебное мѣсто. Маргар: 359.
САР-1 ‹Суди́ще›, и ‹Суди́лище›, ща. с. ср. Сл.
Мѣсто суда.
‹Пилатъ‹..›. изведя вонъ Іисуса и сѣде на судищи›. Іоан. XIX. 30.□
‹Вси бо предстанемъ судищу Христову›. Къ Римл. XIV. 10.□
→САР-1 т.5, с.953
чс 27 АП=1 АПБ=1 Окт=1 МнО=1 МнС=1 МнК=8 ТрП=3 СлП=2 Проч=3
gr суди́лище: S,n,inan; sg,nom/acc