ѕлорѣ́чити

ѕлорѣ́чити [злоречити]

Фл ‹Злоречити›. Совр. нет. ▸ Злословить. ◂ Исх., 21, 16 — XIV в.

Алекс ‹злорѣ́чити›, чу, чиши, бранить, ругать, злословить, поносить. Кормч: 364.

чс *

gr ѕлорѣ́чити: V,ipf,intr; :