ѡ҆дождева́тисѧ

ѡ҆дождева́тисѧ [одождеватися]

СЦРЯ ‹одождева́тися› ‹ва́юся›, ‹ва́ешися›, гл. стр. Церк. ▸ Быть одождеваему. ◂

Фл ‹Одождятися›, ‹одождатися›, ‹одождеватися›, ‹одождитися›. Совр. нет. ▸ Страд. к ‘одождяти’, ‘одождати’, ‘одождевати’, ‘одождити’. ◂ Пч., л. 121.

Дерив Возвр. к ѡ҆дождева́ти

Дерив Несов. вид к ѡ҆дожди́тисѧ

чс *

gr ѡдождева́тися: V,ipf,intr,med; :