ѡ҆жи́вшїй [оживший]
ГлтНЗ ‹ѡ҆жи́въ› (ζωοποιηθείς, vivificatus) – оживший. 1Пет 3:18□ хрⷭ҇то́съ – ѡ҆жи́въ же (но ожив) дх҃омъ.
чс *
gr ѡжи́ти: V,pf,intr; °
См| ѡ҆жи́ти