ѹ҆мори́ти

ѹ҆мори́ти [уморити]

od умертвить

Сдѹ҆мори́ти (ѹ҆морю̀)умертвить, θανατόω, νεκρόω: того̀ при́снѡ ѹ҆молѝ, ѹ҆мерщвлѧ́ющыѧ моѧ̀ стра̑сти ѹ҆мори́ти всегда проси Его, чтобы Он умертвил умерщвляющие меня страсти (Возн К 2, 3 бгр).

СЦРЯ ‹уморя́ти› ‹ря́ю›, ‹ря́еши›; ‹умори́ти›, гл. д. Церк. ▸ Тоже, что ‹мори́ть›. ◂ Не смертію ли умори́ши мя? Іерем. XXXVIII. 15. Въ темницу ввержена бысть и гладомъ уморяема бѣ. Прол. Сент. 18.

чс 24 ВЗ=4 АП=1 АПБ=1 Окт=1 МнП=2 МнО=2 МнК=5 ТрП=2 ТрЦ=2

gr умори́ти: V,pf,tran; inf