взае́мъ

взае́мъ [взаем]

Дч* нареч. взаимно, попеременно, в свою очередь. да ѹ҆ча́тсѧ пре́жде сво́й до́мъ бл҃гочⷭ҇ти́вѡ ѹ҆стро́ити и҆ взае́мъ воздаѧ́ти роди́телємъ (1 Тим. 5, 4).

ГлтНЗ (ἀμοιβαίως, vicem) – взаимно, попеременно, в свою очередь. 1Тим 5:4 да ᲂу҆ча́тсѧ пре́жде сво́й до́мъ бл҃гочⷭ҇ти́вѡ ᲂу҆стро́ити и҆ взае́мъ (ἀμοιβὰς) воздаѧ́ти роди́телємъ.

чс 3 ВЗ=1 АП=1 АПБ=1

gr взае́мъ: ADV;