возжига́ти

возжига́ти [возжигати]


Дч* ‹возжиза́ю› глаг. (греч. ἐμπυρίζω) возжигаю, разжигаю, зажигаю; (έκκαίω), то же (Сир. 23, 22. 28, 13); (ἀνακαίω) (Иуд. 7, 5; 1 Макк. 12, 28); (ἐπιθύω), приношу в жертву. Возжго́ша ѻ҆гне́мъ ст҃и́ло твоѐ (Пс. 73, 7).


чс 8 ВЗ=3 Трб=1 Проч=2


gr возжига́ти: V,ipf,tran; inf