возжига́ти
возжига́ти [возжигати]
Дч* ‹возжиза́ю› глаг. (греч. ἐμπυρίζω) возжигаю, разжигаю, зажигаю; (έκκαίω), то же (Сир. 23, 22□. 28, 13); (ἀνακαίω) (Иуд. 7, 5□; 1 Макк. 12, 28□); (ἐπιθύω), приношу в жертву. Возжго́ша ѻ҆гне́мъ ст҃и́ло твоѐ (Пс. 73, 7□).
чс 8 ВЗ=3 Трб=1 Проч=2
gr возжига́ти: V,ipf,tran; inf