возры́ти [возрыти]
СЦРЯ гл. д. Церк. ▸ Взрыть, вскопать. ◂ Сердце свое дастъ возрыти бразды. Сир. XXXVIII. 26.□
Фл ‹Возрывати›, ‹возрыти›, ‹воздрывати›. Совр. нет. ▸ Вскапывать. ◂ Сир. 38, 26.
чс 1
gr возры́ти: V,pf,tran; inf