дира́вый [диравый]
САР-1 ‹Дира́вый›, вая, вое. ‹Дира́въ›, ва, во. прил. Сл. Имѣющій скважины, диры, пробоины. ‹Собираяй мзды, собра въ влагалище дираво›. Агг. I. 6.□ →САР-1 т.2, с.637
чс 1 Слж=1
gr дира́вый: A; plen,sg,m,nom/acc