же́га

же́га [жега]


Фл ‹Жег(а)›, ‹жеги› — мн. Совр. нет. ▸ Зной, жар. ◂ Гр. Наз. XI в., 18.


чс 2 МнК=1


gr же́гъ: S,m,inan; sg,gen

См| же́гъ