же́га [жега]
Фл ‹Жег(а)›, ‹жеги› — мн. Совр. нет. ▸ Зной, жар. ◂ Гр. Наз. XI в., 18.
чс 2 МнК=1
gr же́гъ: S,m,inan; sg,gen
См| же́гъ