жри́ца [жрица]
od жрица
Дч* женщина, избранная приносить жертвы.
Фл ‹Жрица›. ▸ Женск. к ‘жрец’. ◂ Прол. XV в., 58 об.≈
Дерив Женск. к жре́цъ
чс -
См. жре́цъ: