и҆́ней

и҆́ней [иней]

od изморозь, гололедица, лёд

Дч* сущ. (греч. πάχνη) изморозь, гололедица, лед; (νιφετύς) — дождевые капли, дождь. Неблагода́рнагѡ бо ѹ҆пова́нїе ꙗ҆́кѡ зи́мный и҆́ней раста́етъ, и҆ и҆злїе́тсѧ ꙗ҆́кѡ вода̀ неключи́ма (Прем. 16, 29). да ча́етсѧ ꙗ҆́кѡ до́ждь вѣща́нїе моѐ, и҆ да сни́дꙋтъ ꙗ҆́кѡ роса̀ глаго́ли моѝ, ꙗ҆́кѡ тꙋ́ча на тро́скотъ и҆ ꙗ҆́кѡ и҆́ней на сѣ́но (Втор. 32, 2).

Алекс ‹и́ней›, снѣгъ или ледъ около деревъ, или около другихъ тѣлъ, зимою бывающій. Яко зимный иней растаетъ. Премудр: Солом: 16. 29. По Лат: giacies hiberna.

чс 14 ВЗ=1 МнС=1 МнК=1 ТрП=2 ТрЦ=1 Проч=1

gr и́ней: S,m,inan; sg,nom/acc