кади́ти

кади́ти [кадити]


od возжигать, кадить


Сдкади́ти (каж[д]ꙋ̀)› возжигать, θυμιάω: да покади́тсѧ пе́рвѣе тꙋ́къ, ꙗ҆́коже подоба́етъ пусть вначале будет жертвенно вожжен жир, как подобает (і Цар 2,16),


Дч* ‹каждꙋ́› глаг. возжигаю, воскуряю; обдаю благоуханием. И҆ пре́жде кажде́нїѧ тꙋ́ка, прихожда́ше ѻ҆́трокъ жре́ческъ (3 Цар. 9, 25).


чс 21 ВЗ=7 Час=1 МнП=1 МнК=2 ТрП=1 Трб=1 Тип=3


gr кади́ти: V,ipf,tran; inf