кади́ти
кади́ти [кадити]
od возжигать, кадить
Сд ‹кади́ти (каж[д]ꙋ̀)› возжигать, θυμιάω: да покади́тсѧ пе́рвѣе тꙋ́къ, ꙗ҆́коже подоба́етъ пусть вначале будет жертвенно вожжен жир, как подобает (і Цар 2,16),
Дч* ‹каждꙋ́› глаг. возжигаю, воскуряю; обдаю благоуханием. И҆ пре́жде кажде́нїѧ тꙋ́ка, прихожда́ше ѻ҆́трокъ жре́ческъ (3 Цар. 9, 25□).
чс 21 ВЗ=7 Час=1 МнП=1 МнК=2 ТрП=1 Трб=1 Тип=3