кленꙋ́щїй [кленущий]
ГлтНЗ (καταρώμενος, exsecrans) – клянущий, проклинающий. Мф 5:44□ благослови́те кленꙋ́щыѧ вы̀.
чс *
gr кля́ти: V,ipf,tran; °
См· клѧ́сти клѧ́ти