кленꙋ́щїй

кленꙋ́щїй [кленущий]


ГлтНЗ (καταρώμενος, exsecrans) – клянущий, проклинающий. Мф 5:44□ благослови́те кленꙋ́щыѧ вы̀.


чс *


gr кля́ти: V,ipf,tran; °

См· клѧ́сти клѧ́ти