лꙋ́да
лꙋ́да [луда]
od панцирь, доспехи, броня
САР-1 ‹ЛУ́ДА›, ды. с. ж. старин.
Шутовское, лицедѣйственное платье.
‹Бѣ Якунъ слѣпъ, и луда бѣ у него вся златомъ изткана›. Ник. лѣт. I. 130.
‹Якунъ же ту отбѣже луды своея златыя›. Тамъже 131.
‹Видѣ обходяща бѣса во образѣ Ляха въ лудѣ›. Прол. Маія 26.
→САР-1 т.3, с.1323
чс 1
gr лу́дъ: S,m,anim,persn|S,m,inan,topn; sg,gen
См| лꙋ́дъ