молча́ти

молча́ти [молчати]


od молчать


od ‹Молчꙋ́› молчу, перестаю, успокаиваюсь, отступаю


Дч* ‹молчꙋ́› глаг. замолкаю, перестаю говорить, остаюсь в покое, утихаю; не забочусь, не помышляю; отстаю, отступаю (3 Цар. 18, 29) И҆ речѐ ца́рь і҆и҃левъ ко ѻ҆трокѡ́мъ свои̑мъ: вѣ́сте ли, ꙗ҆́кѡ моѧ̀ є҆́сть ремма́ѳа галаа́дскаѧ, и҆ мы̀ молчи́мъ взѧ́ти ю҆̀ ѿ рꙋкѝ царѧ̀ сѷрі́йска (3 Цар. 22, 3).


ГлтНЗ (σιωπᾶν, silere; σιγᾶν, tасеrе) – молчать. Мф 26:63 І҆и҃съ же молча́ше.


чс 53 ВЗ=1 АП=1 АПБ=2 МнП=3 МнК=7 ТрП=3 Проч=29


gr молча́ти: V,ipf,intr; inf