покло́нь

покло́нь [поклонь]

ГлтНЗ (θεὶς, positus) – преклонивший. Лк 22:41 и҆ покло́нь колѣ̑на молѧ́шесѧ.

чс 2 ЕВ=1 ЕВБ=1

gr поклони́ти: V,pf,tran; partcp,praet,act,brev,sg,m,nom/acc

См| поклони́ти